Kako sam biolog, naučni novinar i naučni komunikator, područje PR-a je meni istovremeno jako daleko i jako blisko. Naime, kao neko ko dolazi primarno iz nauke, prije nisam imala toliko znanja o tome šta je PR i zašto je važan. Međutim, s druge strane, kao naučni komunikator shvatam koliko je ovo važno i blisko. Zapravo, konferencije poput #PROACTIVE nisu samo mjesta gdje se može nešto novo naučiti, nego se mogu i čekirati i vlastiti stavovi, fekt-čekirati samog sebe. Recimo, meni je predavanje Dragane Đermanović bilo važno da potvrdim da sam ja idem u dobrom smjeru.
Također, to su mjesta i networkinga, povezivanja ljudi. Meni je PROACTIVE konferencija omogućila da upoznam ljude koji su mi ponudili svoja viđenja stvari i iskustva i s kojima bih u budućnosti rado sarađivala. Zapravo mislim da je strašno važno da ovakvi događaji postoje i da se različite (ili prividno različite) profesije izmiješaju, da čujemo i puls javnosti, javno mnijenje. Pogotovo za nas koji se bavimo naukom jer postoji opasnost da živimo u svojim “eho sobama”, te je strašno bitno da čujemo ljude koji imaju različit background.
Meni je komuniciranje nauke jako bitno, i profesionalno i intimno, i na konferenciji sam mogla čuti dijelove iskustva komunikacijskih profesionalaca. Naime, oni koji se bave naukom misle često da je dovoljno govoriti i objašnjavati činjenice, ne posvećujući dovoljno pažnje “pakovanju”… a danas javno mnijenje – građani, ne odgovaraju na činjenice, nego na ono što je Voja Žanetić na konferenciji uporedio sa starim instrumentom “drombuljama” – na jednostavne, probavljene i dobro upakovane sadržaje. Žalim što nisam prije imala ovakvo iskustvo i radujem se novim druženjima na PROACTIVE konferencijama.